Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
Дипломариус
Евиденција исељеника

МВП


МВПЕИ
МАРРИ
ЦЕИ

МВПЕИ

ПДВ и Царина

>

Министар Дармановић у интервјуу агенцији Мина: Нови замах у политици проширења ЕУ

Министар Дармановић у интервјуу агенцији Мина: Нови замах у политици проширења ЕУ
Датум објаве: 04.03.2020 13:29 | Аутор: МВП

Испис Штампај страницу


Европска комисија води рачуна о конкурентности других сила у региону и политику проширења схвата не само као технички, него у великој мјери и као политички процес, а ова година могла би да значи нови замах у проширењу, сматра министар вањских послова Срђан Дармановић.

Дармановић је у интервјуу агенцији МИНА казао да је то, у извјесној мјери, и интенција нове методологије у преговорима са Европском унијом (ЕУ).

Он рекао да ће упоредна анализа показати шта су конкретне предности или мане, односно да ли треба задржати стари начин преговарања или усвојити ново рјешење.

Дармановић је казао да у новој методологији постоји разлика у отварању поглавља по кластерима.

„Ми смо де фацто сва поглавља отворили, остаје само једно, за које очекујем да ће бити отворено до краја овог полугодишта“, казао је Дармановић и додао да ће Црна Гора одмјерити и једну и другу опцију и консултовати се са партнерима из региона и Брисела, како би све земље наставиле пут према ЕУ на кредибилан начин.

На питање да ли се може очекивати да Сјеверна Македонија и Албанија на састанку у Бриселу овог мјесеца добију сагласност за почетак приступних преговора, Дармановић је одговорио да Црна Гора вјерује да је тај час дошао.

Према његовим ријечима, позив је требало да се деси у октобру, али изгубљено вријеме није ненадокнадиво.

„Сада је прилика да Савјет учини тај важан корак напријед према европској перспективи Западног Балкана, односно према наставку политике проширења”, сматра Дармановић.

Он је истакао да Црна Гора веома подржава своје сусједе и партнере из региона и њихове аспирације да постану чланице ЕУ.

„Вјерујемо да је то будућност читавог региона, а не само Црне Горе, без обзира на то што смо ми у томе најдаље одмакли“, додао је Дармановић.

Он је оцијенио охрабрујућим посљедње поруке готово свих кључних људи из Европске комисије (ЕК) у којима се све чешће помиње неопходност приступања Западног Балкана Унији, а по чему је нова ЕК постала препозната.

„Сада поруке треба да се преточе у акцију и да видимо каква ће бити њихова имплементација”, казао је Дармановић.

Он је подсјетио и да је европски комесар за проширење и сусједску политику Оливер Вархељи током посјете Подгорици инстистирао на томе да за вријеме овог мандата барем једна земља са Западног Балкана мора бити позвана да приступи Унији.

„Вјерујемо да се може назријети која би то земља могла бити. Вјероватно она која је најдаље отишла у преговорима. Настојаћемо да то буде Црна Гора, али ћемо бити задовољни уколико тај темпо буду могли да слиједе и остали наши пријатељи и сусједи из региона”, рекао је Дармановић.

Он је казао да ће након одлуке о отпочињању преговора са Сјеверном Македонијом и Албанијом бити познато у којем правцу ће се кретати нова методологија и да очекује да ће у мају, на самиту у Загребу, све то добити форму.

Коментаришући однос међународне заједнице према дешавањима у Црној Гори након усвајања Закона о слободи вјероисповијести, Дармановић је рекао да се Подгорица консултује са савезницима из НАТО-а и партнерима из ЕУ на ту тему.

„Они сматрају да се ради о унутрашњем питању Црне Горе и да нема потребе да се укључују на начин који би значио било какво арбитрирање. Наравно, имамо добронамјерне савјете да ствари треба ријешити дијалогом, што је правац који смо и сами изабрали”, казао је Дармановић.

Он је рекао да није само Црна Гора препознала мијешање других у њене унутрашње ствари, “већ и наши савезници из НАТО-а”.

Дармановић је подсјетио на недавне изјаве из Стејт департмента о томе да је пропагадни рат који се води поводом Закона прије свега координиран из Москве.

„Управо једна пропаганда, какву нијесмо имали прилике да видимо још од деведесетих година, лансирана је против нас из Београда. То је очигледно кад прелистате шта све пишу медији у Србији. Имамо одређене акције и из Републике Српске“, прецизирао је Дармановић.

Он сматра да Русија, иако има своје очигледне интересе у региону, овог пута нема потребе да се видније ангажује.

„Јер неки наши сусједи у региону тај посао одрађују са много више ревности и енергије него иначе, тако да Русија може сасвим мирно да посматра како њени главни партнери овдје тренутно воде ту ствар. Вјерујемо да имамо снаге да се са тим изборимо, као што је било више пута до сада”, казао је Дармановић.

Коментаришући изјаве црквених великодостојника да је „Русија стварала Црну Гору”, он је оцијенио да је то прилично смијешна порука.

Црну Гору су, истакао је он, стварали њени грађани, поготово 2006. године на референдуму.

„На такве поруке једино се могу констатовати чињенице – Црна Гора је чланица НАТО-а и будућа чланица Европске уније. Дакле све оно против чега је била или јесте Русија у региону и због чега је покренула акције против Црне Горе 2016. године“, навео је Дармановић.

Црна Гора се, како је казао, темељи на западним и европским вриједностима и систему вриједности који баштини Атлантска заједница. “За разлику од Русије, према којој нас гурају они који дају такве изјаве, као на примјер митрополит Српске цркве који би радо видио Црну Гору у том окриљу“.

Он је прецизирао да је то на неки начин, потврда да за Српску цркву није проблем овај Закон, него оријентација Црне Горе, њена политика, курс. “Оно шта смо и шта желимо да будемо, дакле да припадамо западној евроатлантској заједници вриједности”.

„Вјерујем да, када би визија Црне Горе коју пропагира Српска црква побиједила у овој земљи, Црна Гора би можда остала независна,али би била претворена у српску државу што је, након ратова деведесетих, битке на референдуму 2006. и покушаја државног удара 2016. године, вјероватно посљедњи покушај ове врсте“, казао је Дармановић.

Упитан да ли је реално да ЕУ буде медијатор у вези са Законом о слободи вјероисповијести, он је рекао да нема потребе за тим и да Црна Гора може ово питање да ријеши сама.

“Имамо јасно разрађен систем институција које могу да ријеше проблем било ког закона. Ако неко има проблем са било којим законом, адреса је Уставни суд. Осим тога, ми смо сами почели дијалог који је вођен на примјерен начин између Владе и Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија СПЦ у Црној Гори”, навео је Дармановић.

Коментаришући писање појединих медија да Србија разматра могућност да прекине да заступа Црну Гору у земљама у којима Подгорица нема амбасаде, односно да је крајња мјера избацивање црногорских дипломата из српских амбасада у свијету, он је рекао да му се то не чини реалним.

„Прво, црногорских дипломата нема у српским амбасадама, јер ми не дијелимо дипломатска представништва ни са ким, тако да нема црногорских дипломата у другим амбасадама осим у нашим“, појаснио је Дармановић.

Он је казао да Уговор о конзуларном заступању датира из 2013. године, и он се регуларно спроводи, додајући да те услуге нијесу бесплатне и да држава која их пружа узима конзуларне таксе.

„Не вјерујем да ће доћи до прекида тог аранжмана, а ако би заиста дошло до такве ситуације, ми бисмо имали друге партнере за тај посао, који је заправо конзуларна заштита црногорских држављана у земљама у којима Црна Гора нема дипломатска представништва. Заиста не вјерујем да је та информација реална, али уколико јесте – ми смо за такву ситуацију спремни“, закључио је Дармановић.

Министарство вањских послова