Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
Дипломариус
Евиденција исељеника

МВП


МВПЕИ
МАРРИ
ЦЕИ

МВПЕИ

ПДВ и Царина

О Савјету Европе

О Савјету Европе

Савјет Европе (СЕ) је међународна организација основана 1949. године, са циљем промовисања демократије, заштите и промоције људских права и обезбјеђивања владавине права у државама чланицама. Сједиште Савјета Европе је у Стразбуру, а организација има 47 држава чланица. 

Генерални секретар Савјета Европе је Торбјорн Јагланд (Краљевина Норвешка), који је изабран на поменуту функцију у септембру 2009. године, реизабран је у јуну 2014. године. Главна улога и одговорност генералног секретара огледа се у стратешком планирању и вођењу Организације Савјета Европе.Главна тијела преко којих дјелује СЕ су Комитет министара, Парламентарна скупштина СЕ (ПССЕ), Конгрес локалних и регионалних власти (КЛРВЕ), Европски суд за људска права (ЕСЉП), Комесар за људска права, Конференција Међународних невладиних организација (ИНГО) и Секретаријат.

Комитет министара Савјета Европе

Најзначајнији орган СЕ за доношење одлука је Комитет министара. Сваку државу чланицу у Комитету представља вањских послова или стални представник на нивоу «министарских замјеника» (најчешће амбасадора/шефова мисија). Ротација на мјесту предсједавајућег врши се на полугодишњој основи -  

Финска је 21. новембра 2018. преузела предсједавање од Републике Хрватске.

Приоритети финског предсједавања се огледају у јачању система људских права и владавине права у Европи, јачању родне равноправности и права жена, отворености и инклузије, као и фокусу на подршци младима и борби против радикализације младих. Финско предсједавање обиљежиће и низ значајних годишњица као што су седамдесета годишњица Савјета Европе и Универзалне декларације о људским правима, шездесета годишњица Европског суда за људска права и двадесета годишњица Комесара за људска права СЕ.Парламентарна скупштина Савјета Европе (ПССЕ)

Парламентарна скупштина је „покретачка снага“ СЕ, форум којег чини 324 представника-посланика и 324 замјеника који су изабрани од стране националних парламената замаља чланица. Скупштина се састаје у Стразбуру четири пута годишње на пленарним петодневним сједницама (крај јануара, априла, јуна и септембра). Извјештајима, резолуцијама и препорукама ПССЕ дају се смјернице државама чланицама, оцјењује њихово испуњавање обавеза из чланства у СЕ, те оцјењује, сходно стандардима, спровођење избора у држави чланици.

Питања која разматра ПССЕ укључују: заштиту и промоцију људских права и демократије, испуњавање обавеза држава чланица преузете чланством, борбу против тероризма, регионалне кризе, ситуацију избјеглица и имиграната, дијалог међу културама и религијама, социјалну кохезију. Предсједница ПССЕ је Лилијан Мори Паскије (Швајцарска), а генерални секретар ПССЕ је Војчек Савицки (Пољска). 

Конгрес локалних и регионалних власти (КЛРВЕ)

Конгрес локалних и регионалних власти држава чланица Савјета Европе (КЛРВЕ) представља пан-европско политичко вијеће које броји 648 изабраних чланова (регионални или општински одборници, градоначелници или предсједници регионалних власти) који заступају више од 200.000 заједница из 47 европских држава. 

За формирање Конгреса посебан значај имала је Прва Конференција локалних власти (1957.године), затим усвајање Европске повеље о локалној самоуправи (1985), и најзад, Стална Конференција локалних и регионалних власти из 1994. године на којој је и дошло до формирања Конгреса локалних и регионалних власти држава чланица Савјета Европе. Нова Повеља Конгреса усвојена је 2007. године, да би иста била усвојена 2011. године од стране Комитета министара Савјета Европе. 

Улога КЛРВЕ је у промовисању локалне и регионалне демократије, те унапређењу и јачању локалних и регионалних власти. Посебна пажња се посвећује примјени принципа Европске повеље о локалној самоуправи. Такође, охрабрују се процеси децентрализације, као и прекогранична сарадња између градова и регија. 
Предсједник КЛРВЕ је Андрес Кнапе (ЕПП/ЦЦЕ), који је изабран 6. новембра 2018. године на период од 2 године. Његове надлежности се односе на усмјеравање политичких активности Конгреса и његових вијећа, спровођење политика које промовише КЛРВЕ, као и заступање Конгреса у сусретима са другим међународним организацијама, сходно општој политици Савјета Европе која се односи на вањске односе. Такође, предсједник КЛРВЕ осигурава да одлуке донијете у Конгресу буду адекватно спроведене, те све активности презентује Парламентарној скупштини и Комитету министара Савјета Европе.

Европски суд за људска права (ЕСЉП)

Европски суд за људска права (ЕСЉП) је међународни суд основан 1959. године, састављен од 47 судија подијељених у секције. Сједиште Суда је у Стразбуру. ЕСЉП одлучује о представкама појединаца или држава у којима се третирају повреде људских права загарантованих Европском конвенцијом о људским правима. Суд дјелује као највиша инстанца за заштиту људских права, након што се исцрпе сви правни лијекови у судским поступцима у државама чланицама. 

Пресуде Суда су обавезујуће за државе, а Комитет министара се на посебним тематским засиједањима бави надзором над извршењем пресуда овог суда, тј. динамиком и квалитетом имплементације пресуда. Судска пракса Суда чини Конвенцију моћним живим инструментом за савладавање нових изазова и консолидовање владавине права и демократије у Европи. Од првог новембра 2015. године функцију предсједника ЕСЉП обавља Гуидо Раимонди (Италија). 

Заступник Црне Горе пред овом институцијом, од септембра 2015. године, је Валентина Павличић.  Црногорски судија у Европском суду за људска права је проф. др Ивана Јелић, која је наслиједила проф. др Небојшу Вучинића. Судије Европског суда за људска права бира ПССЕ са претходно одобрене избалансиране листе коју, на основу резултата транспарентног националног конкурса, држава доставља Савјету Европе. 
Такође, већ неколико година уназад, Црна Гора секондира судије у ЕСЉП, са циљем преношења искустава ове институције на национални правни поредак. Секондирање се ротира на годишњој основи.Комесар за људска права СЕ.

Комесар за људска права је независна и непристрасна институција Савјета Европе основана 1999. године са циљем промовисања свијести о значају и поштовању људских права у државама чланицама. Комесара бира Парламентарна Скупштина Савјета Европе са листе од три кандидата коју припрема Комитет министара, на основу пријава и обављених интервјуа. Мандат Комесара за људска права траје шест година без могућности обнове, а функцију покрива Дуња Мијатовић (Босна и Херцеговина), која је ступила на дужност 1. априла 2018. године. Прије ње, ову функцију су обављали Нилс Муижниекс (Летонија, 2012-2018), Томас Хамарберг (Шведска, 2006-2012) и Алвара Гил-Роблес (Шпанија, 1999-2006).     

Основни циљеви дјеловања Комесара за људска права су истакнути у Резолуцији (99) 50 о Комесару за људска права Савјета Европе. Према овој резолуцији, Комесар има мандат да: подстиче ефикасно поштовање људских права и да помогне државама чланицама у имплементацији стандарда Савјета Европе у домену људских права; да промовише едукацију и свијест о људским правима у државама чланицама Савјета Европе; да препозна могуће недостатке у закону и пракси који се тичу људских права; да олакша активности националних институција омбудсмана и других структура за људска права, те да пружи савјете и информацију у вези са заштитом људских права широм региона.

Конференција међународних невладиних организација (ИНГО)Конференција међународних невладиних организација Савјета Европе (ИНГО) окупља 350 међународних невладиних организација са статусом учесника. Снага Конференције се заснива на експертизи сваке међународне НВО и националних НВО који доприносе раду Конференције. Главни циљ активности јесте посвећеност Конференције обезбјеђивању примјене људских права, као и социјалних и културних права у законодавствима и пракси држава чланица. Како би се постигао овај циљ, Конференција сарађује са другим тијелима Савјета Европе, као и са владиним и међувладиним институцијама. Предсједник Конференције ИНГО је Анна Рурка. 

Земље са статусом посматрача при Комитету министара су Канада, Света Столица, Мексико, САД и Јапан.

Национални парламенти са статусом посматрача при Парламентарној скупштини СЕ су  Канада, Израел и Мексико.

Сарадња Црне Горе са Савјетом Европе

Црна Гора је 11. маја 2007. године постала пуноправна чланица СЕ. Стална мисија Црне Горе при Савјету Европе отворена је 1. октобра 2007. године.

Сарадњу са Савјетом Европе обиљежила су три засебна периода. У припремама за чланство и непосредно након учлањења, Црна Гора је била у систему строгог и континуираног мониторинга. У том периоду, постављани су темељи сарадње, као и дефинисане обавезе које је Црна Гора преузела обновом независности, а које су се односиле како на обавезе извршних власти, тако и на обавезе других органа у контексту постављања стандарда које подразумијева чланство у Савјету Европе. У другој фази имплементиране су бројне политике и спроведене вишеслојне реформе у различитим областима надлежности уз редовни мониторинг свих тијела СЕ. Овај сегмент окончан је укидањем мониторинга Комитета министара у јануару 2011. године, да би трећа фаза односа Црне Горе и Савјета Европе била обиљежена активностима које у највећем дијелу носи Скупштина Црне Горе посредством Парламентарне скупштине Савјета Европе.

Посебно садржајна активност која је спровођена од самог учлањења је чланство Црне Горе у бројним конвенцијама и међународним уговорима у оквиру Савјета Европе. Праћене су све препоруке и мишљења, стога је земља добијала позитивне оцјене о посвећености да у периоду након чланства своју легислативу унаприједи увођењем прихваћених и захтјевних стандарда.

Посебно је вреднована активност Црне Горе у погледу допуна Европске конвенције о људским правима и основним слободама, јер је земља, без одлагања, потписала Протокол 14, којим се мијења и допуњава систем контроле Конвенције, узимајући у обзир хитну потребу да се измијене и допуне одређене одредбе Конвенције како би се дугорочно одржала и побољшала ефикасност система контроле, нарочито у свјетлу све већег прилива радних материјала пред Европски суд за људска права и Комитет министара Савјета Европе. Протокол 14 ступио је на снагу у октобру 2009. године.

По усаглашавању и објављивању Црна Гора је новембра 2013. године потписала Протокол 15, којим се поново жели повећати учинковитост процеса – уводи се начело супсидијарности и доктрина слободне процјене; кандидати за судије ЕСЉП не смију бити старији од 65 година на дан када Парламентарна скупштина СЕ изда захтјев да јој се достави списак од три кандидата; смањује се рок пријаве предмета ЕСЉП са шест мјесеци на четири мјесеца. Протокол 15 још увијек није ступио на снагу јер је услов ступања ратификација свих страна Конвенције, што још увијек није случај.

Протокол 16 омогућује највишим судовима једне уговорне стране (државе) да затражи од Европског суда за људска права давање савјетодавних мишљења о начелним питањима која се односе на тумачење или примјену права и основних слобода дефинисаних у Конвенцији или додатним протоколима. Национални став је да не треба журити са потписивањем овог Протокола, који је ступио на снагу у августу 2018. године, након ратификације од стране Француске.

Сарадња Црне Горе и Савјета Европе дуготрајна је и садржајна, а остварује се кроз бројне механизме СЕ. Највидљивији сегменти те сарадње реализују се кроз специјализована тијела која припремају извјештаје о Црној Гори. Најзначајнија међу специјализованим тијелима су: ЦПТ – Комитет за борбу против тортуре, нехуманог и понижавајућег односа или понашања и кажњавања; ЕЦРИ – Европски комитет за борбу против расне нетолеранције; Европска повеља за регионалне или мањинске језике, Оквирна Конвенција за заштиту националних мањина; Конвенција Савјета Европе о спрјечавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција)

Програмска сарадња

Генерални секретар Савјета Европе Торбјорн Јагланд и комесар ЕУ за европску сусједску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан договорили су нови модел сарадње СЕ и ЕУ, који је започео са имплементацијом 24. маја 2016. године, а који посебан фокус ставља на владавину права, борбу против корупције, привредног и организованог криминала, промоцију антидискриминације и заштиту права рањивих група. Осамдесет процената средстава обезбјеђује ЕУ, док двадесет процената осигурава Савјет Европе.

Активности Хоризонталног механизма за ЗБ и Турску су засноване на препорукама мониторинг тијела СЕ, али формиране и на основу потреба и приоритета држава чланица у процесима европских интеграција. Сви захтјеви држава ЗБ за техничком помоћи и експертизи према СЕ и специјализованим тијелима организације (Венецијанска комисија, МОНЕYВАЛ, ГРЕЦО, ГРЕТА), третирају се (финансирају) кроз овај значајан регионални програм.

Програм се имплементира кроз два сегмента: “техничку сарадњу” (доступан земљама ЗБ) и у мањем дијелу кроз “експертску помоћ” (на располагању ЗБ и Турској). У овиру првог стуба – владавине права - посебна пажња је посвећена слободи говора и изражавања, тј. слободи медија, експертизу и помоћ у организацији правосудне власти у области људских права и праксе Европског суда за људска права (ЕЦХР). У другом стубу доминирају активности везане за борбу против корупције, прања новца и финансирања тероризма, трговине људима, те развој финансијско-обавјештајног сектора и заштиту тзв. “звиждача”. У трећем стубу приоритет има заштита, образовање и инклузија мањина, дискриминисаних група попут Рома и ЛГБТ и јачање институције Омбудсмана. Значајна је улога и НВО које се консултују и имају простор за партиципирање у имплементацији Програма.

Програмска канцеларија СЕ у Подгорици отворена је у оквиру спровођења Хоризонталног механизма за ЗБ и Турску, у којој су ангажовани локални експерти, док је шефица канцеларије Ангела Лонго, која је раније била ангажована у Директорату за проширење ЕУ. Буџет Хоризонталног механизма је 25 милиона еура од чега је учешће СЕ 5 милиона еура, те ЕУ 20 милиона.

У односу на Црну Гору, поменути програм је лансиран 24. новембра 2016. године, када је посебна програмска линија ЕУ и СЕ партнерства, названа « Хоризонтални механизам за Западни Балкан и Турску » започет и у нашој држави. У Црној Гори се у оквиру програма Хоризонтални механизам реализује укупно шест пројеката: борба против корупције, економског криминала и организованог криминала; борба против злостављања и некажњивости, те унапређење примјене судске праксе Европског суда за људска права, на националном нивоу; унапређење заштите људских права притворених и затворених лица у Црној Гори; одговорност у правосудном систему; јачање интегритета и борба против корупције у високом образовању, и јачање културе демоктратског школовања.

Информација о сарадњи Црне Горе и Савјета Европе доступна је и на интернет страници Савјета Европе : хттп://www.цое.инт/ен/wеб/портал/монтенегро.