Мања слова Већа слова РСС
МФА.ГОВ.МЕ маил
Дипломариус
Евиденција исељеника

МВП


МВПЕИ
МАРРИ
ЦЕИ

МВПЕИ

ПДВ и Царина

Главна тијела СЕ

Главна тијела преко којих дјелује СЕ су: Комитет министара, Парламентарна скупштина СЕ (ПССЕ), Конгрес локалних и регионалних власти (КЛРВЕ), Европски суд за људска права (ЕСЉП), Комесар за људска права, Конференција Међународних невладиних организација (ИНГО), Секретаријат.

Комитет министара Савјета Европе

Најзначајнији орган СЕ за доношење одлука је Комитет министара. Свака држава чланица у Комитету је представљена министром вањских послова или сталним представником на нивоу « министарских замјеника » (најчешће амбасадора/шефова мисија).

Комитетом министара Савјета Европе, од новембра 2017. године предсједава Данска, која је преузела предсједавање од Чешке. Ротација на мјесту предсједавајућег врши се на полугодишњој основи. Функцију предсједавајућег тренутно обавља министар вањских послова Данске, Андерс Самвелсен. Након Данске, предсједавање ће преузети Хрватска.

Парламентарна скупштина Савјета Европе (ПССЕ)

Парламентарна скупштина је „покретачка снага“ СЕ, форум којег чини 324 представника-посланика и 324 замјеника који су изабрани од стране националних парламената замаља чланица. Скупштина се састаје у Стразбуру четири пута годишње на пленарним петодневним сједницама (крај јануара, априла, јуна и септембра). Извјештајима, резолуцијама и препорукама ПССЕ дају се смјернице државама чланицама, оцјењује њихово испуњавање обавеза из чланства у СЕ, оцјењује, сходно стандардима, спровођење избора у држави чланици.

Питања која разматра ПССЕ укључују: заштиту и промоцију људских права и демократије, испуњавање обавеза држава чланица преузете чланством, борбу против тероризма, регионалне кризе, ситуацију избјеглица и имиграната, дијалог међу културама и религијама, социјалну кохезију. Предсједник ПССЕ је Стела Кирјакидис (Кипар) изабрана на ово мјесто 6. октобра 2017. године. Генерални секретар ПССЕ је Војчек Савицки (Пољска).

Конгрес локалних и регионалних власти (КЛРВЕ)

Конгрес локалних и регионалних власти држава чланица Савјета Европе (КЛРВЕ) представља пан-европско политичко вијеће које броји 648 изабраних чланова (регионални или општински одборници, градоначелници или предсједници регионалних власти) који заступају више од 200.000 заједница из 47 европских држава.

За формирање Конгреса посебан значај имала је Прва Конференција локалних власти (1957.године), затим усвајање Европске повеље о локалној самоуправи (1985), и најзад, Стална Конференција локалних и регионалних власти из 1994. године на којој је и дошло до формирања Конгреса локалних и регионалних власти држава чланица Савјета Европе. Нова Повеља Конгреса усвојена је 2007. године, да би иста била усвојена 2011. године од стране Комитета министара Савјета Европе.

Улога КЛРВЕ је у промовисању локалне и регионалне демократије и унапређењу и јачању локалних и регионалних власти. Посебна пажња се посвећује примјени принципа Европске повеље о локалној самоуправи. Такође, охрабрују се процеси децентрализације, као и прекогранична сарадња између градова и регија.

Предсједница КЛРВЕ је Гудрун-Мослер Тернстрем (Гудрун Мослер-Тöрнстрöм – СОЦ, Аустрија) – изабрана 19. октобра 2016. године - која се стара о усмјеравању политичких активности Конгреса и његових вијећа, о спровођењу политика које промовише КЛРВЕ, као и у заступању Конгреса у сусретима са другим међународним организацијама, сходно општој политици Савјета Европе која се односи на вањске односе. Такође, предсједник КЛРВЕ по функцији осигурава да одлуке донијете у Конгресу буду адекватно спроведене, а поред тога, све активности презентује Парламентарној скупштини и Комитету министара Савјета Европе.

Европски суд за људска права (ЕСЉП)

Европски суд за људска права (ЕСЉП) је међународни суд основан 1959. године, а чини га 47 судија подијељених у секције. Сједиште Суда је у Стразбуру. ЕСЉП одлучује о представкама појединаца или држава у којима се третирају повреде људских права загарантованих Европском конвенцијом о људским правима. Суд дјелује као највиша инстанца за заштиту људских права након што се исцрпе сви правни лијекови у судским поступцима у државама чланицама.

Пресуде Суда су обавезујуће за државе, а Комитет министара се на посебним тематским засиједањима бави надзором над извршењем пресуда овог суда тј. динамиком и квалитетом имплементације пресуда. Судска пракса Суда чини Конвенцију моћним живим инструментом за савладавање нових изазова и консолидовање владавине права и демократије у Европи. Од првог новембра 2015. године, функцију предсједника ЕСЉП обавља Гуидо Раимонди (Италија).

Заступник Црне Горе пред овом институцијом је од септембра 2015. године Валентина Павличић.

Црногорски судија у Европском суду за људска права је проф. др Небојша Вучинић. Судије Европског суда за људска права бира ПССЕ са претходно одобрене избалансиране листе коју на основу резултата транспарентног националног конкурса, држава доставља Савјету Европе.

Комесар за људска права СЕ

Комесар за људска права је независна и непристрасна институција Савјета Европе основана 1999. године са циљем промовисања свијести о значају и поштовању људских права у државама чланицама. Комесара бира Парламентарна Скупштина Савјета Европе са листе од три кандидата коју припрема Комитет министара на основу пријава и обављених интервјуа. Мандат Комесара за људска права траје шест година без могућности обнове, а функцију тренутно покрива Нилс Муижниекс (Летонија), који је изабран на ту функцију 24. јануара 2012. године. Он је трећи Комесар, након Томаса Хамарберга (Шведска, 2006-2012) и Алвара Гил-Роблеса (1999-2006).

Основни циљеви дјеловања Комесара за људска права су истакнути у Резолуцији (99) 50 о Комесару за људска права Савјета Европе. Према овој Резолуцији, Комесар има мандат да: подстиче ефикасно поштовање људских права, и да помогне државама чланицама у имплементацији стандарда Савјета Европе у домену људских права; да промовише едукацију и свијест о људским правима у државама чланицама Савјета Европе; да препозна могуће недостатке у закону и пракси који се тичу људских права; да олакша активности националних омбудсман институција и других структура за људска права; и да пружи савјете и информацију у вези са заштитом људских права широм региона.

Конференција међународних невладиних организација (ИНГО)

Конференција међународних невладиних организација Савјета Европе (ИНГО) окупља 350 међународних невладиних организација са статусом учесника. Снага Конференције се заснива на експертизи сваке међународне НВО и националних НВО који доприносе раду Конференције. Главни циљ активности јесте посвећеност Конференције обезбјеђивању примјене људских права, као и социјалних и културних права, у законодавствима и пракси држава чланица. Како би се постигао овај циљ, Конференција сарађује са другим тијелима Савјета Европе, као и са владиним и међувладиним институцијама. Предсједник Конференције ИНГО је Анна Рурка.